Sklonost flertu i zavođenju je odlika svih društveno adaptiranih osoba. Svako ko je prisutan u javnosti i ima socijalni život, pa makar i u najmanjoj meri, ima sebi svojstven vid flertovanja kojim privlači osobe koje želi, poput paunova koji se šepure. Tako nije samo u međuljudksim, nego i u poslovnim odnosima. Načinom na koji predstavljamo naš posao u javnosti privlačimo klijente, poslovne partnere i saradnike. Međutim, postavlja se pitanje, da li je naš flert u skladu sa našim težnjama, što na društvenom, što na poslovnom planu.

Neretko se dešava da imamo klijente koji se ponašaju bahato, ne znaju šta žele, napadaju nas za nešto što smo uradili, a da prethodno nije jasno definisado šta je uopšte trebalo, a šta nije trebalo uraditi itd. Ako vas ovo podseća na nekog vašeg prijatelja, ili partnera u vezi, niste mnogo pogrešili. Nije slučajno da se sposobnosti za ljubav i za rad poistovećuju, pa se tako i naši lični mehanizmi i šabloni prenose iz poslovnih odnosa u međuljudske i obrnuto. Postoji mnogo toga što može da krene naopako samo zato što nismo jasno definisali šta želimo od nekog odnosa, bio on poslovni, ili društveni. Drugi problem proizilazi iz toga da ni sami nismo definisali šta smo mi zapravo, pa plešemo u skladu sa trenutkom.

I lični i korporativni brending nam pomažu da prvenstveno postavimo jasnu sliku o sebi, tj. svom poslovanju, a zatim i da nađemo pravi način da predstavljanja, odnosno, da prepoznamo koji nam to vid flerta odgovara kako bismo privukli ono što zaista želimo, ne bi li naša uloga postala integrisana u društvo, tj. u odnos u koji stupamo. Postoje različite vrste privlačnosti, pa tako i različite vrste flerta. U zavisnosti od toga koju ulogu dodelimo sebi, tako ćemo se i predstavljati i shodno tome graditi odnose. Istina je da nam je ponekad potrebno nešto kratkoročno, ponekad nešto radi brze zarade, međutim, svi površni odnosi nam ne donose zadovoljstvo u budućnosti i potrebno je da promenimo ono što nas ometa u ostvarivanju stabilnih dugoročnih odnosa, a to su upravo ciljevi koje želimo da postignemo. Pitanje je samo koliko su naše težnje u konfliktu sa našom zonom komfora, tj. čega smo zaista spremni da se odreknemo zarad ostvarivanja dugoročne uzajamnosti i zdravog odnosa.

Možda zvuči paradoksalno da naša samouverenost i privlačnost koja se njome postiže proizilazi upravo iz naše sumnje u sebe i spremnosti da našto promenimo u našem pristupu, ali svest o tome da nismo savršeni pokazuje koliko poznajemo sebe, i koliko smo zapravo svesni i nesavršenstva drugih sa kojima pokušavamo da ostvarimo odnose. Bitno je znati da ulazak u jedan odnos podrazumeva ne samo spremnost na ličnu promenu, nego i spremnost da se asertivno pristupi i promenama drugih unutar tog odnosa. Kada postoji zdrava uzajamnost, dužnost svakog od nas je da skrećemo pažnju na nefunkcionalne obrasce koje neko ima, kako bismo jedni druge podsticali na promenu na bolje. Međutim, svi smo skloni upadanju u sopstvenu zamku promene, a to je da ljude oblikujemo po svojim merilima i načelima. Kako bi ljudi zaista ispunili svoju ulogu u društvu i bili zadovoljni sobom i svojim postignućima, potrebno im je dozvoliti da održe svoju individualnost.

Naučite korake toliko dobro da možete da improvizujete, i pazite kako plešete, jer možda ćete dobiti baš ono što želite.