Značenje pojma „intrapersonalno“ u prevodu znači „unutar ličnosti“, odnosno „unutar sebe“, iz čega proizilazi da osobe sa razvijenom intrapersonalnom inteligencijom poseduju izraženu samosvest. To obuhvata razumevanje sopstvenih emocija, misli i motiva, postavljanje ciljeva, odlučnost, intuiciju i druge osobine koje omogućavaju bolje razumevanje onoga što se dešava kroz procese misli, emotivnih reakcija i izgradnje ličnih mehanizama. Samim razvojem ovih veština podiže se nivo intrapersonalne inteligencije što za posledicu ima bolji odnos sa sobom, pa samim tim i drugima. Nije uopšte čudno, niti slučajno da se ljudi sa visoko razvijenom ovom inteligencijom, samim tim što vole da provode vreme sa sobom, analizirajući uzroke i posledice, opredeljuju da budu psiholozi, koučevi, filozofi, pisci, teolozi itd. Međutim, liderima današnjice su ove veštine više nego potrebne, kako bi osnažili svoju lidersku poziciju dobrom raspodelom sopstvenih veština i razumevanjem ljudskih resursa sa kojima raspolažu.

Osnova intrapersonalne inteligencije je veština razumevanja procesa sopstvenih emocija koji se bazira na sledećim pitanjima:

  1. Zašto je neka emocija nastala, kao reakcija na šta?
  2. Kako je izražena u telesnom i verbalnom smislu?
  3. Da li je reakcija bila adekvatna?
  4. Kako se ta emocija može kanalisati?

Veština sagledanja sebe kao celine je još jedan bitan segment intrapersonalne inteligencije. Ogleda se u svesti o tome da smo mi, kao i svi drugi, osoba sa svojim manama i vrlinama, i da ne postoji idealno, kao ni suprotno tome.  Usled nedostatka ove veštine, osoba ima slabu kontrolu nad svojim emocijama, pa je samim tim impulsivna i ima velike oscilacije u raspoloženju, druge ljude vrednuje po tome da li su ispunili očekivanja i zadovoljili potrebe, pa na osnovu toga doživljava i sebe, što može izazvati velike oscilacije u osećanjima prema sebi i drugima od euforije, do mržnje.

Ukoliko osoba ima veštinu upravljanja sobom kroz stresne situacije, za nju se kaže da ima dobar stres menadžment, osobinu koja joj omogućava da ne posustaje pod pritiskom i bez kolebanja održi predstavu sebe i svog cilja. Osobe kojima manjka ova veština uglavnom teško dostižu ciljeve koje su zacrtale, pogotovo dugoročne, a pod pritiskom, ili pucaju, ili se povlače, usled gomilanja stresa do granice sagorevanja.

Ukoliko se neko bori da donese odluku, ili sa namerom ne donosi odluku, znači da manjka odlučnosti, odnosno, fali mu tolerancija na ambivalenciju, još jedna od osnovnih životnih kompetencija. Prilikom donošenja odluke potrebno je sagledati sve njene aspekte. Time se zapravo pripremamo na posledice donete odluke i dobijamo uvid u sve dobro i loše što ona može da donese. Ljudi se uglavnom opredeljuju za stagnaciju i odlaganje zato što ne žele stres koji promena donosi sa sobom.

Poslušati nekoga i uraditi nešto po molbi, zahtevu, ili naredbi je preuzimanje odgovornosti za izvršenje nekog zadatka i to se naziva inicijativom. Međutim, samovoljno preuzimanje odgovornosti za izvršenje nekog zadatka je ono što se smatra zdravom inicijativom. Zdrava inicijativa uglavnom predstavlja preuzimanje odgovornosti za sebe i druge sa kojima živimo, radimo, družimo se, ali isto tako i svest o tome za šta treba da budemo odgovorni.

Samomotivacija je veština koja odlikuje nekoga sa izraženom intrapersonalnom inteligencijom, na osnovu čega se preuzima inicijativa za sopstvenu dobrobit. Međutim, ono što održava osobu u radnom odnosu sa samom sobom jeste snaga volje i disciplina, istrajnost u samoinicijativno započetom poslu i preuzimanju odgovornosti za sebe i druge. Osobe koje manjkaju voljom entuzijastično započinju poslove, ali ih isto tako brzo i napuštaju.

Mi, u School of Skills, smo pripremili Trening intrapersonalnih veština koji potreban svakome ko želi da dovede svoje liderske sposobnosti na viši nivo i osnaži svoje saradnike kako bi pojedinac rastao zajedno sa timom i preduzećem.